CoViS Modul 1 – Prepoznavanje nasilja

Prepoznavanje nasilja u sportu

Razumevanje nasilnih ponašanja u sportu, uključujući seksualno uznemiravanje, kršenje granica, grooming i zloupotrebu moći

Sport bi trebalo da bude mesto gde sportisti mogu da razvijaju svoje sposobnosti, grade zdrave odnose i učestvuju uz dostojanstvo, samopouzdanje i poštovanje. Ipak, mnoge karakteristike koje sport čine snažnim – poverenje, timski rad, fizičko usmeravanje, putovanja, bliska saradnja i intenzivni treninzi – takođe mogu otežati prepoznavanje neprimerenog ponašanja.

Nasilje u sportu ne počinje uvek jednim nedvosmislenim incidentom. Može se razvijati postepeno kroz komentare, neželjenu pažnju, privatnu komunikaciju, favorizovanje, tajnovitost, pritisak ili ponovljeno ispitivanje profesionalnih granica. Zato je važno prepoznati problem pre nego što situacija postane ozbiljnija.

Nasilje u sportu može postojati na kontinuumu: na izgled bezazleni komentari, ponižavanje, tajnovitost ili ispitivanje granica mogu se preplitati sa drugim oblicima zlostavljanja i vremenom eskalirati.

Zašto je ovaj modul razvijen

Ovaj modul je razvijen direktno na osnovu CoViS analize potreba u Bugarskoj, Grčkoj i Srbiji. Nalazi su pokazali da su sportistima i sportskim stručnjacima potrebni praktični alati koji im pomažu da razlikuju bezbednu profesionalnu interakciju od ponašanja koje izaziva zabrinutost, uključuje pritisak ili je neprihvatljivo.

Ciljevi učenja

Nakon završetka ovog modula, učesnici bi trebalo da budu sposobni da:

› prepoznaju uobičajene oblike nasilja u sportu, sa posebnim naglaskom na ponašanja kao što su seksualno uznemiravanje, kršenje granica, grooming i zloupotreba moći u sportu;

› razlikuju primerenu profesionalnu interakciju od ponašanja koje može izazivati zabrinutost, uključivati pritisak ili biti neprihvatljivo;

› prepoznaju kako kontekst, tajnovitost, ponavljanje i neravnoteža moći mogu promeniti značenje ponašanja;

› znaju prve korake koje treba preduzeti kada se prepozna problem u vezi sa zaštitom sportista.

Bezbedan sport počinje pravima sportista

Svaki sportista ima pravo da bude tretiran sa dostojanstvom i poštovanjem, da trenira i takmiči se u bezbednom okruženju, da se poštuju njegove lične i fizičke granice, da postavlja pitanja i izrazi nelagodnost, da traži podršku bez straha od odmazde i da se njegova zabrinutost shvati ozbiljno.

Cilj ovog modula je da pomogne ljudima da prepoznaju kada nešto nije u redu, razumeju zašto je to važno i znaju da ne moraju da dokažu slučaj pre nego što izraze zabrinutost.

CoViS nalazi – tamo gde su važni

Umesto da se nalazi predstavljaju kao zasebna lista, ključni CoViS procenti istaknuti su kroz ovaj modul uz ponašanja koja opisuju.

1. Prepoznavanje prethodi dokazivanju

Velika prepreka ranoj zaštiti jeste uverenje da neko mora biti siguran da je došlo do nedozvoljenog ponašanja pre nego što progovori. To nije potrebno. Prepoznavanje i istraga su različite odgovornosti.

› Zapažanje: ono što ste neposredno videli, čuli, primili ili što vam je rečeno.

› Zabrinutost: razlog zbog kojeg ponašanje može biti neprimereno, nebezbedno ili u suprotnosti sa pravilima.

› Osnovana sumnja: verovanje da je možda došlo do nedozvoljenog ponašanja, bez tvrdnje da je ono dokazano.

› Zaključak: odluka do koje je ovlašćeno telo došlo nakon odgovarajuće procene ili istrage.

Od sportista, saigrača, roditelja i sportskih stručnjaka ne očekuje se da istražuju ili utvrđuju krivicu. Njihova odgovornost je da prepoznaju ponašanje koje može biti neprimereno ili štetno i da se postaraju da zabrinutost ne bude ignorisana.

Strah od iznošenja lažne optužbe je razumljiv. Međutim, uočavanje i saopštavanje zabrinutosti nije isto što i javno optuživanje nekoga ili donošenje zaključka da je nedozvoljeno ponašanje dokazano.

Šta je seksualno uznemiravanje?

Seksualno uznemiravanje je neželjeno ili neprihvaćeno ponašanje seksualne prirode. Može biti verbalno, neverbalno, fizičko ili onlajn i može obuhvatiti jedan ozbiljan incident ili ponavljani obrazac ponašanja.

Može uključivati trenera, lekara, fizioterapeuta, člana stručnog štaba, volontera, saigrača ili drugu osobu iz sportskog okruženja. Važni su ponašanje, kontekst, odnos moći i mogućnost sportiste da odbije.

Primeri mogu uključivati:

Sledeći primeri služe kao ilustracija. Značenje ponašanja uvek zavisi od konteksta, ponavljanja, neravnoteže moći, reakcije sportiste i važećih pravila zaštite.

2. Profesionalne granice, grooming i zloupotreba moći

Profesionalna granica određuje okvire primerenog odnosa između sportiste i osobe na poziciji odgovornosti, kao što su trener, član stručnog štaba, lekar, fizioterapeut, administrator ili volonter. Kršenje granice ne mora uvek ispunjavati formalnu definiciju nasilja u sportu, ali može stvoriti rizik, konfuziju ili zavisnost.

Primeri uključuju:

› nepotrebnu privatnu komunikaciju;

› ponavljane sastanke nasamo bez transparentnosti;

› lične poklone ili posebne privilegije;

› deljenje veoma ličnih informacija sa jednim sportistom;

› komentare o telu sportiste ili njegovim privatnim odnosima;

› kontakt van dogovorene profesionalne uloge;

› traženje od sportiste da odnos ili komunikaciju čuva u tajnosti.

Grooming

Grooming je postepen proces u kojem osoba razvija poverenje, emocionalnu zavisnost, tajnovitost ili „poseban odnos“ i postepeno ispituje ili pomera granice.

Mogući obrazac je: pristup i poverenje → poseban tretman → izolacija → tajnovitost → ispitivanje granica → eskalacija.

Grooming može uključivati:

› posvećivanje izuzetne pažnje jednom sportisti;

› davanje poklona ili privilegija;

› stvaranje emocionalne zavisnosti;

› izolovanje sportiste od saigrača, roditelja ili drugih odraslih osoba od poverenja;

› komunikaciju putem privatnih kanala;

› normalizovanje manjih kršenja granica;

› traženje od sportiste da informacije čuva u tajnosti;

› stvaranje osećaja kod sportiste da je odgovoran za zaštitu tog odnosa.

Jedan poklon, poruka ili individualni trening sami po sebi ne dokazuju grooming. Zabrinutost raste kada više ponašanja čini ponavljani obrazac koji uključuje tajnovitost, favorizovanje, izolaciju, sve veću intimnost ili zloupotrebu autoriteta.

Zloupotreba moći

Moć u sportu može proisteći iz kontrole nad izborom u tim, vremenom u igri, takmičenjima, stipendijama, putovanjima, medicinskim tretmanom, uslovima treninga, ugovorima ili napredovanjem u karijeri. Sportista može naizgled pristati, a istovremeno osećati da bi ga odbijanje moglo koštati važne prilike. Zato se snažna neravnoteža moći mora uzeti u obzir pri proceni profesionalnog ponašanja. Prinuda može uključivati i pretnje, ponižavanje, izolaciju ili kontrolu – na primer, povezivanje izbora u tim, finansijske podrške ili sportskih prilika sa ličnim ili seksualnim pristankom. Ako odbijanje može sportistu koštati izbora u tim, stipendije, tretmana ili druge važne prilike, pristanak možda nije dat slobodno.

3. Zašto neprimereno ponašanje može biti teško prepoznati?

Normalizacija u sportskoj kulturi

Ponašanje može postati prihvaćeno samo zato što postoji godinama. Ponižavajući komentari, seksualizovane šale, nametljivo posmatranje tela sportista ili grub tretman mogu se opravdavati tradicijom, motivacijom ili disciplinom. Uobičajene izjave uključuju:

› „Ovako se stvaraju šampioni.“

› „Sportisti ne bi trebalo da budu toliko osetljivi.“

› „To je bila samo šala.“

› „To je normalno u našem sportu.“

› „Tako se ponašaju prema svima.“

› „Rezultati su važniji.“

Ponovljena izloženost može učiniti da neprimereno ponašanje deluje uobičajeno, naročito mlađim sportistima koji uče šta je „normalno“ od odraslih osoba koje poštuju i iskusnijih saigrača.

Poverenje i emocionalna bliskost

Dobar odnos između sportiste i trenera, lekara, fizioterapeuta, člana stručnog štaba ili druge osobe od poverenja može uključivati poverenje, ohrabrivanje i emocionalnu podršku. Sama bliskost nije problem. Ključno pitanje je da li odnos ostaje profesionalan, transparentan, primeren uzrastu, povezan sa legitimnom sportskom ulogom i bez tajnovitosti, pritiska ili iskorišćavanja. Bliskost postaje razlog za zabrinutost kada se pređu profesionalne granice ili kada odnos postane tajan, seksualizovan, eksploatatorski ili takav da ga je teško odbiti.

Fizički kontakt u sportu

Fizički kontakt može biti neophodan u trenerskom radu, medicinskoj nezi ili radi bezbednosti. Verovatnije je da je primeren kada:

› postoji legitiman, neophodan i srazmeran sportski, medicinski ili bezbednosni razlog;

› svrha i priroda kontakta su unapred objašnjene jezikom koji sportista može da razume;

› saglasnost se traži pre kontakta kad god je sportista u mogućnosti da je da; hitne medicinske ili bezbednosne situacije mogu biti izuzetak;

› kontakt je ograničen na ono što je neophodno;

› okruženje je takvo da je kontakt vidljiv drugima i odvija se profesionalno;

› poštuju se nelagodnost ili odbijanje sportiste;

› poštuju se procedure organizacije.

Ove mere zaštite posebno su važne imajući u vidu CoViS nalaz u nastavku.

Ismevanje na osnovu pola

4. Kako uznemiravanje može izgledati – i kako proceniti situaciju

Uznemiravanje može biti verbalno, neverbalno, fizičko, digitalno ili odnositi se na međuljudske odnose. Isto ponašanje može dobiti drugačije značenje u zavisnosti od konteksta, ponavljanja, tajnovitosti, neravnoteže moći i mogućnosti sportiste da odbije.

Veća je verovatnoća da je ponašanje primereno kada ima legitiman cilj, neophodno je, transparentno i poštuje profesionalne granice; zabrinutost raste kada je nepotrebno, ponavljano, tajno, seksualizovano, prinudno, teško ga je odbiti ili je povezano sa neravnotežom moći. Kontekst pomaže da se profesionalna interakcija razlikuje od kršenja granica i uznemiravanja; on ne opravdava zabranjeno ponašanje.

Kako bi ovo zaista moglo da izgleda ili zvuči u sportu?

CoViS vodič „semafor“ za prepoznavanje ponašanja

Ovaj vodič „semafor“ razvijen je za CoViS modul na osnovu CoViS analize potreba i međunarodnih principa zaštite. To je pomoć u prepoznavanju, a ne pravna, dijagnostička ili istražna klasifikacija.

Zapamtite: Žuto ne utvrđuje krivicu. Vodič pomaže da se prepozna kada situacija zahteva pažnju; ne zamenjuje procenu, postupke prijavljivanja niti nacionalno zakonodavstvo.

5. Situacije koje zahtevaju pojačane mere zaštite

Kako čitati ovu tabelu: ove situacije same po sebi ne ukazuju na nasilje u sportu. To su okolnosti u kojima su jasnije granice, transparentnost, nadzor i procedure zaštite posebno važni.

Problem je ponašanje, a ne profesionalno zvanje. Zaštita se odnosi na trenere, lekare, fizioterapeute, članove stručnog štaba, administratore, volontere, saigrače i druge osobe u sportskom okruženju.

Kome može biti potrebna dodatna zaštita?

Svako može doživeti nasilje u sportu, ali neki sportisti mogu imati manje mogućnosti da se suprotstave autoritetu ili potraže pomoć. Povećana ranjivost može biti povezana sa:

› time što je osoba dete ili adolescent;

› time što je nova u timu;

› zavisnošću od trenera, člana stručnog štaba, zdravstvenog radnika ili organizacije u pogledu izbora u tim, tretmana, finansijske podrške ili sportskih prilika;

› invaliditetom i oslanjanjem na druge za ličnu pomoć;

› ograničenom porodičnom ili socijalnom podrškom;

› jezičkim barijerama;

› finansijskom nesigurnošću;

› socijalnom izolacijom;

› pripadnošću manjinskoj grupi;

› strahom od diskriminacije;

› nedavnim preseljenjem u novi grad ili zemlju;

› snažnim emocionalnim ulaganjem u sportsku karijeru.

6. Znaci upozorenja, provera kroz pet pitanja i prva reakcija

Znaci upozorenja su signali, a ne dokaz

Mogući znaci kod sportiste uključuju izbegavanje određene osobe, uznemirenost nakon poruka, povlačenje, iznenadni gubitak motivacije, strah od putovanja ili individualnih treninga, promene u dolascima na trening, vidljivu nelagodnost, neuobičajene poklone ili privilegije, ili neobjašnjivu želju da napusti sport.

Mogući znaci kod osobe na poziciji autoriteta uključuju ponavljano nepotrebno provođenje vremena nasamo sa jednim sportistom, preterano favorizovanje, lične poklone, komunikaciju van zvaničnih kanala, tajnovitost, zanemarivanje pravila zaštite, ljutnju kada se granice dovode u pitanje ili korišćenje sportskih prilika za obezbeđivanje lične lojalnosti.

CoViS provera za prepoznavanje kroz pet pitanja

Ako jedan ili više odgovora izazivaju zabrinutost, nemojte to ignorisati. Nije vam potreban dokaz da biste zatražili savet ili saopštili zabrinutost u vezi sa zaštitom sportiste.

Šta treba da se dogodi nakon što se zabrinutost prepozna?

Detaljni postupci prijavljivanja obrađeni su u Modulu 5. Prva reakcija je ovde namerno jednostavna: dati prioritet neposrednoj bezbednosti, ozbiljno shvatiti zabrinutost i koristiti odgovarajući kanal za zaštitu. Niko ne treba sam da pokušava da dokaže slučaj.

Ako ste sportista

Udaljite se ili prekinite interakciju ako to možete učiniti bezbedno. Recite osobi od poverenja i koristite raspoloživi kanal za zaštitu ili prijavljivanje. Sačuvajte relevantne poruke ili druge informacije kada je to bezbedno. Ne morate da se suočite sa osobom niti da dokažete šta se dogodilo pre nego što potražite pomoć (videti Modul 4 o tome kako se nositi sa nasiljem u sportu).

Ako ste saigrač, roditelj ili sportski stručnjak

Saslušajte bez okrivljavanja, ozbiljno shvatite zabrinutost i usredsredite se na neposrednu bezbednost; nemojte se bez smernica suočavati sa osobom na koju se sumnja niti sprovoditi sopstvenu istragu; ne obećavajte apsolutnu tajnost; zabeležite relevantne činjenice kada je to primereno; konsultujte osobu zaduženu za zaštitu ili koristite mehanizam prijavljivanja; kontaktirajte hitne službe ili nadležne državne organe kada postoji neposredna opasnost ili zakonska obaveza (videti Modul 3 o predloženim postupcima posmatrača).

Zapamtite: prepoznavanje i saopštavanje zabrinutosti razlikuje se od istrage ili utvrđivanja krivice. Rano prepoznavanje može sprečiti štetu.

 

Finansirano sredstvima Evropske unije. Izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo autoru/autorima i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Ni Evropska unija ni EACEA ne mogu se smatrati odgovornima za njih.