CoViS Modul 3 – Reagovanje posmatraca

Reagovanje posmatrača u sportu

Bezbedno reagovanje kada ste svedok neprimerenog ponašanja

Posmatrači su osobe koje vide, čuju ili saznaju za ponašanje koje može biti neprimereno, štetno ili bez poštovanja. U sportu to mogu biti sportisti, saigrači, treneri, osoblje za podršku sportistima, volonteri ili drugi članovi sportskog okruženja.

Reagovanje posmatrača ne znači uvek direktno suočavanje s nekim. Ponekad je najbezbednije i najkorisnije prekinuti situaciju, potražiti pomoć druge osobe ili naknadno pružiti podršku osobi koja je pogođena.

Cilj je jednostavan: uočite šta se dešava, procenite bezbednost, izaberite odgovarajuću reakciju i podržite osobu koja je pogođena.

Zašto je ovaj modul važan

Kada se seksističke šale, seksualizovani komentari, ponižavajuće „zadirkivanje“, prinudno ponašanje ili prekoračivanje granica uporno ignorišu, članovi tima mogu početi da ih doživljavaju kao normalne. Smirena i odgovarajuća reakcija posmatrača može prekinuti ovaj proces i ojačati norme poštovanja, ravnopravnosti i bezbednosti.

CoViS uvid: reagovanje posmatrača oblikuje kulturu tima

› Ćutanje može nenamerno poslati poruku da se neprimereno ponašanje toleriše.

› Rano reagovanje može sprečiti da ponašanje bez poštovanja postane obrazac koji se ponavlja.

› Reakcija ne mora biti konfrontirajuća da bi bila korisna.

› Bezbedna i srazmerna reakcija važnija je od toga da delujemo hrabro.

Ciljevi učenja

Nakon završetka ovog modula, učesnici bi trebalo da budu sposobni da:

› razumeju ulogu posmatrača u stvaranju bezbednog sportskog okruženja;

› prepoznaju situacije u kojima reagovanje posmatrača može biti opravdano;

› razumeju zašto ljudi ponekad oklevaju da reaguju;

› izaberu bezbednu i srazmernu reakciju;

› pruže podršku osobi pogođenoj neprimerenim ponašanjem bez istraživanja incidenta;

› doprinesu kulturi tima u kojoj se podržava reagovanje zasnovano na poštovanju.

1. Kada može biti potrebno reagovanje posmatrača?

Reagovanje posmatrača počinje prepoznavanjem da nešto možda nije u redu. Detaljna uputstva o prepoznavanju uznemiravanja, groominga, kršenja granica i zloupotrebe moći data su u Modulu 1 – Prepoznavanje uznemiravanja u sportu.

Situacije koje mogu zahtevati reagovanje

JEZIK: Seksističke ili seksualizovane šale, ponižavajući komentari o telu sportiste ili ponavljano ponižavajuće „zadirkivanje“.

„Igraš kao devojčica.“ — nakon čega sledi smeh kada sportista pokaže nelagodnost.

PRITISAK: Seksualni pritisak, neželjena pažnja ili pritisak da se učestvuje u društvenoj ili seksualnoj interakciji.

Saigrač nastavlja da vrši pritisak na drugog sportistu i nakon što je on već rekao „ne“.

GRANICE: Nepotreban ili neželjen fizički kontakt, nametljiva privatna pitanja ili ponašanje koje se nastavlja i nakon što je pokazana nelagodnost.

Sportista se udaljava, ali mu se osoba približava i nastavlja da ga dodiruje.

DIGITALNO: Uporno slanje privatnih poruka, seksualizovani sadržaj, zahtevi za fotografije ili neprimereno deljenje materijala.

„Piši mi privatno. Niko drugi ne mora da zna.“

Moć je važna

Isto ponašanje može biti teže osporiti kada dolazi od osobe koja može da utiče na selekciju, vreme provedeno u igri, lečenje, putovanja, status ili mogućnosti za napredovanje u karijeri. Zato može izgledati da sportista toleriše ponašanje, iako oseća da ne može da mu se usprotivi.

Dva pitanja za posmatrača

Šta se dešava?

Da li pogođena osoba zaista može slobodno da kaže „ne“ ili da se udalji?

Prepoznavanje nije istraga

Posmatrač ne mora da dokaže da je došlo do uznemiravanja pre nego što reaguje. Neposredni zadatak je da uoči razlog za zabrinutost, proceni bezbednost i odluči da li je neki oblik reagovanja ili podrške primeren. Istraga je u nadležnosti ovlašćenih osoba ili tela.

2. Zašto ljudi ponekad ćute?

Prepoznavanje neprimerenog ponašanja ne znači automatski da je lako reagovati. Ljudi mogu oklevati zato što nisu sigurni, brinu zbog društvenih posledica ili se plaše da se suprotstave nekome ko ima veću moć.

› „Možda sam pogrešno razumeo/la.“

› „To nije moja stvar.“

› „Izgleda da svi ostali misle da je to normalno.“

› „Ne želim da stvaram sukob u timu.“

› „Ljudi će misliti da sam previše osetljiv/a.“

› „Šta ako reagovanje utiče na moj položaj?“

Ove prepreke mogu biti naročito izražene kada je odgovorna osoba trener, iskusniji sportista, lekar, fizioterapeut ili drugi uticajni član sportskog okruženja.

Zapamtite

Biti aktivan posmatrač ne znači reagovati bez straha niti se direktno suprotstavljati svima. Cilj je izabrati reakciju koja je bezbedna, srazmerna i koja će verovatno smanjiti štetu.

Zašto ljudi treba da reaguju?

Reagovanje posmatrača je važan deo sprečavanja neprimerenog ponašanja i nasilja u sportu. Način na koji saigrači, treneri i osoblje za podršku sportistima reaguju na problematično ponašanje može uticati na norme tima, sprečiti eskalaciju i pomoći u stvaranju bezbednijeg sportskog okruženja zasnovanog na poštovanju. Reagovanje posmatrača:

› Oblikuje norme tima: Reagovanje na seksističko, seksualizovano, ponižavajuće, prinudno ponašanje ili ponašanje koje prelazi granice šalje poruku da takvo ponašanje nije prihvatljivo niti normalno.

› Suprotstavlja se štetnom ponašanju: Čak i jednostavne reakcije, kao što su preispitivanje komentara, izražavanje neslaganja, promena tona interakcije ili podrška osobi koja je pogođena, mogu ojačati poštovanje, ravnopravnost i zdrave granice.

› Sprečava eskalaciju: Pravovremeno reagovanje može sprečiti da se neprimereno ponašanje ponavlja, normalizuje ili razvije u ozbiljnije oblike nasilja u sportu.

› Podržava pogođene osobe: Reagovanje posmatrača pokazuje osobama koje doživljavaju neprimereno ponašanje da nisu same i da su drugi spremni da im pruže podršku.

› Gradi poverenje i bezbednost: Saznanje da će saigrači, treneri i osoblje za podršku reagovati na neprimereno ponašanje može ojačati osećaj bezbednosti i poverenja unutar tima.

› Podstiče zajedničku odgovornost: Reagovanje posmatrača jača poruku da je očuvanje poštovanja i bezbednosti odgovornost svih koji učestvuju u sportu.

3. Četiri načina na koje posmatrač može da reaguje

Ne postoji jedan jedini ispravan odgovor za svaku situaciju. Pre reagovanja razmotrite ozbiljnost ponašanja, neposrednu bezbednost, razlike u moći i da li bi direktna intervencija mogla da pogorša situaciju.

STRATEGIJA	ŠTA ZNAČI	KAKO MOŽE DA ZVUČI ILI IZGLEDA
DIREKTNO	Jasno ukažite na ponašanje kada je bezbedno da to učinite. Kratka, smirena izjava često je dovoljna.	„Taj komentar nije primeren.“ „Hajde da se povratna informacija odnosi na učinak.“
PREUSMERI	Prekinite ili preusmerite situaciju kada direktno suočavanje može biti nebezbedno ili nekorisno.	„Hajde, treba da se spremimo za trening.“ Udaljite pogođenu osobu iz situacije.
POTRAŽI PODRŠKU	Uključite nekoga ko je u boljoj poziciji da reaguje, naročito kada postoji značajna razlika u moći.	Obratite se kapitenu, drugom treneru, menadžeru, osobi zaduženoj za zaštitu ili članu osoblja kome verujete.
ODLOŽI	Reagujte naknadno kada neposredna intervencija nije moguća ili bezbedna. Proverite kako je osoba i razmotrite sledeći odgovarajući korak.	„Primetio/la sam šta se ranije dogodilo. Da li si dobro?“ „Ta situacija je delovala neprijatno.“

Najbolja reakcija nije nužno ona koja podrazumeva najveće suočavanje. To je reakcija koja će najverovatnije zaštititi bezbednost, ojačati norme poštovanja i smanjiti štetu.

4. CoViS provera za posmatrača

Jednostavna provera u četiri koraka može pomoći posmatraču da od uočavanja problema pređe do izbora odgovarajuće reakcije.

KORAK	PITANJE	ZAŠTO JE VAŽNO
UOČI	Da li se dešava nešto što može biti bez poštovanja, neprimereno ili nebezbedno?	Nemojte automatski odbaciti ponašanje kao humor, tradiciju ili „šalu“.
BEZBEDNOST	Da li bi direktno reagovanje stvorilo dodatni rizik za nekoga?	Razmotrite neposrednu opasnost, razlike u moći i moguću odmazdu.
REAKCIJA	Da li treba da reagujem direktno, prekinem situaciju, uključim nekog drugog ili reagujem kasnije?	Izaberite najbezbedniju i najsrazmerniju opciju.
PODRŠKA	Da li je pogođenoj osobi potrebna podrška nakon situacije?	Kratak razgovor nasamo može pomoći da se ponovo uspostavi osećaj bezbednosti i pokaže da je ponašanje primećeno.

Korisno načelo

Koja reakcija će najverovatnije smanjiti štetu, a da pritom nepotrebno ne povećava rizik?

5. Suprotstavljanje štetnom jeziku u timu

Svakodnevni jezik doprinosi oblikovanju kulture tima. Seksističke šale, seksualizovani komentari, homofobično ili transfobično zadirkivanje i rodni stereotipi mogu se odbaciti kao „šala“, ali ponovljena izloženost može učiniti da nepoštovanje počne da deluje normalno.

Šta posmatrač može da kaže?

PITANJE: Podstaknite razmišljanje bez eskalacije situacije.

„Šta tačno time misliš?“

POSTAVI NORMU: Jasno izrazite standard tima.

„Ne treba da koristimo pol ili rod kao uvredu.“

VRATI FOKUS: Vratite razgovor na sport.

„Hajde da se povratna informacija odnosi na učinak.“

NE PODRŽAVAJ: To što se ne smejete i ne pridružujete može takođe pokazati da komentar nije prihvaćen.

Ćutanje ne mora da znači odobravanje.

Cilj nije kontrolisati svaki razgovor. Cilj je sprečiti da jezik bez poštovanja postane deo prihvaćene kulture tima.

6. Podrška osobi koja je pogođena

Reagovanje posmatrača nije samo suprotstavljanje neprimerenom ponašanju. Ono može značiti i pružanje podrške osobi koja ga je doživela. Čak i kratak razgovor nasamo može pokazati toj osobi da nije sama i da je njena nelagodnost primećena.

PODRŽAVAJUĆI RAZGOVOR „Primetio/la sam šta se dogodilo. Da li si dobro?“

DRUGA MOGUĆNOST „Ta situacija nije delovala primereno. Da li ti je nešto potrebno?“

Posmatrač koji pruža podršku treba da

› sluša bez osuđivanja;

› ozbiljno shvati zabrinutost;

› izbegava okrivljavanje osobe;

› poštuje njene granice i izbore;

› pita šta bi bilo od pomoći;

› pomogne joj da dobije dodatnu podršku ako je potrebna.

Posmatrač ne treba da

› istražuje incident;

› iznova ispituje osobu o detaljima;

› prenosi informacije saigračima;

› vrši pritisak na osobu da se s nekim suoči;

› odlučuje šta osoba „mora“ da uradi.

Povezani CoViS moduli

Za detaljna uputstva o emocionalnoj podršci, osobama od poverenja i oporavku pogledajte Modul 4 – Suočavanje sa nasiljem u sportu.

Za detaljna uputstva o prijavljivanju i eskalaciji pogledajte Modul 5 – Prijavljivanje nasilja u sportu.

7. Kada moć otežava reagovanje

Može biti relativno lako suprotstaviti se saigraču, ali mnogo teže dovesti u pitanje postupke glavnog trenera, iskusnijeg sportiste, lekara, fizioterapeuta, menadžera ili druge uticajne osobe. Pre nego što reagujete, razmotrite da li bi intervencija mogla izložiti posmatrača ili pogođenu osobu odmazdi, isključivanju ili dodatnom pritisku.

Ako direktno suočavanje može povećati rizik, razmotrite: prekidanje situacije → uključivanje druge odgovorne osobe → pružanje podrške sportisti nasamo → korišćenje odgovarajućeg kanala za prijavljivanje.

8. Timovi mogu olakšati reagovanje posmatrača

Individualne veštine posmatrača mnogo je lakše primeniti kada kultura tima podržava osobe koje reaguju. Timovi i sportske organizacije treba jasno da pokažu da se reagovanje s poštovanjem ceni, umesto da se smatra nelojalnim, ometajućim ili „pravljenjem problema“.

Očekivanja u timu

› Suprotstavljamo se nepoštovanju bez ponižavanja ljudi.

› Seksističko i seksualizovano ponašanje nisu deo kulture našeg tima.

› Podrška saigračima se ceni.

› Reagovanje uz poštovanje pokazuje posvećenost timu.

Treneri, kapiteni, iskusniji sportisti i menadžeri imaju važnu ulogu u pokazivanju ovih očekivanja sopstvenim primerom. Kada reagovanje s poštovanjem postane uobičajeno, manja je verovatnoća da će pojedinci pretpostaviti da ćutanje znači da svi ostali prihvataju ono što se dešava.

Ključne poruke

1. UOČI	Nemojte automatski odbaciti neprimereno ponašanje kao humor, tradiciju ili „šalu“.
2. RAZMISLI O BEZBEDNOSTI	Pre reagovanja razmotrite razlike u moći i moguće rizike.
3. IZABERI REAKCIJU	Reagujte direktno, prekinite situaciju, uključite nekog drugog ili reagujte naknadno.
4. PODRŽI	Proverite kako je pogođena osoba i saslušajte je bez osuđivanja.
5. NE ISTRAŽUJ	Posmatrači mogu da prepoznaju, reaguju i pruže podršku, ali ne treba sami da pokušavaju da utvrde krivicu.

Završna poruka

Ne morate biti konfrontirajući da biste napravili razliku. Ponekad su jedna smirena rečenica, jedan prekid situacije, jedan zahtev za pomoć ili jedan razgovor nasamo nakon događaja dovoljni da pokažu da se neprimereno ponašanje ne prihvata.

Uočite. Razmotrite bezbednost. Reagujte primereno. Podržite druge.

Bezbedan sport je zajednička odgovornost.

Finansirano sredstvima Evropske unije. Izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo autoru/autorima i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Ni Evropska unija ni EACEA ne mogu se smatrati odgovornim za njih.