CoViS Modul 4 – Suočavanje sa nasiljem

Suočavanje sa nasiljem u sportu

Bezbednost, podrška, oporavak i ponovno uspostavljanje kontrole nakon nasilja

Doživljavanje nasilja može uticati na osećaj bezbednosti, poverenja, samopouzdanja i učešće sportiste u sportu. Ljudi mogu reagovati veoma različito: neki odmah prepoznaju da nešto nije bilo u redu i potraže pomoć, dok se drugi mogu osećati zbunjeno, uplašeno, postiđeno, ljuto, šokirano ili nesigurno šta da urade dalje.

Ne postoji jedna „ispravna“ reakcija niti unapred određen vremenski okvir za oporavak. Svrha podrške je da pomogne osobi da ponovo stekne bezbednost, podršku i osećaj kontrole – a ne da je pritiska da reaguje ili se oporavlja na određeni način.

Zašto je ovaj modul važan

Suočavanje sa posledicama nasilja ne treba posmatrati samo kao odgovornost sportiste. Saigrači, treneri, osobe od poverenja, sportske organizacije i kvalifikovani stručnjaci mogu pomoći u stvaranju uslova u kojima se osoba oseća bezbedno da potraži podršku i nastavi oporavak.

Ciljevi učenja

Nakon završetka ovog modula, učesnici bi trebalo da budu u stanju da:

› prepoznaju odgovarajuće neposredne postupke nakon doživljenog nasilja;

› reaguju slušanjem, poštovanjem i podrškom, umesto okrivljavanjem ili pritiskom;

› prepoznaju osobe od poverenja i izgrade praktičnu mrežu podrške;

› razumeju da je oporavak individualan i da se može menjati tokom vremena;

› podrže bezbedan povratak sportu i prepoznaju kada može biti potrebna stručna podrška.

1. Nakon doživljenog nasilja u sportu: prvi koraci

Trenuci nakon incidenta mogu biti zbunjujući i stresni. Neposredni prioritet nije da se sve odluke donesu odjednom. Potrebno je smanjiti dalji rizik, pomoći osobi da se nađe u bezbednijoj situaciji i povezati je sa podrškom.

2. Psihološka i emocionalna podrška drugih ljudi

Nasilje može izazvati različite emocionalne reakcije. Strah, ljutnja, tuga, stid, osećaj krivice, zbunjenost ili gotovo nikakva vidljiva reakcija – sve su to moguće reakcije. Reakcija osobe ne treba da se koristi za procenu koliko je iskustvo bilo ozbiljno niti da li osoba govori istinu.

Podržavajući odgovor može se zasnivati na tri principa: SLUŠAJ – POŠTUJ – PODRŽI (videti Modul 3 za detaljnije informacije o mogućim postupcima posmatrača).

Kada osoba nekome govori o situaciji, sledeće može pomoći žrtvi:

Poštujte potrebe i izbore

Osoba koja je doživela nasilje može imati osećaj da joj je oduzeta kontrola. Kad god je moguće, podrška treba da vrati mogućnost izbora: objasnite dostupne opcije, pitajte osobu šta joj je potrebno i uključite je u odluke koje je se tiču. Sve obaveze u vezi sa zaštitom ili zakonske obaveze treba jasno objasniti, a ne saopštavati ih neočekivano.

Slušajte bez osuđivanja

Dozvolite osobi da govori svojim rečima i sopstvenim tempom. Prva uloga saigrača, trenera ili osobe od poverenja nije da istražuje, već da pomogne osobi da oseti da je saslušana i podržana.

3. Osobe od poverenja i mreže podrške

Znati kome se obratiti važan je deo suočavanja sa posledicama nasilja. Osoba od poverenja je neko sa kim se sportista oseća bezbedno da razgovara i za koga veruje da će ga ozbiljno saslušati, poštovati njegove potrebe i pomoći mu da razume naredne mogućnosti.

Moja mapa podrške

4. Oporavak, ponovno uspostavljanje kontrole i povratak sportu

Oporavak je individualan

Ne postoji unapred određeni vremenski okvir za oporavak. Kod nekih sportista posledice mogu relativno brzo oslabiti; kod drugih mogu duže uticati na osećaj bezbednosti, samopouzdanje, odnose ili učešće u sportu.

Šta se može promeniti nakon doživljenog nasilja u sportu

› motivacija za trening ili takmičenje;

› samopouzdanje i samopoštovanje;

› odnosi sa saigračima ili trenerima;

› koncentracija i osećaj bezbednosti;

› spremnost za učešće u određenim aktivnostima;

› poverenje u druge ljude.

Ove reakcije se mogu menjati tokom vremena. Izjave poput „Moraš da nastaviš dalje“ ili „Pokušaj da više ne razmišljaš o tome“ mogu nenamerno umanjiti značaj doživljenog iskustva.

Ponovno uspostavljanje kontrole i povratak sportu

Važan deo oporavka jeste pomoći sportisti da ponovo stekne odgovarajući nivo izbora i kontrole. Kad god je moguće, osoba treba da bude uključena u odluke koje utiču na njenu podršku i učešće.

Izbori mogu obuhvatati

› sa kim žele da razgovaraju;

› koju vrstu podrške žele da dobiju;

› na koji način učestvuju u treningu tokom oporavka;

› da li bi im privremena prilagođavanja pomogla da se osećaju bezbednije;

› kako i kada dobijaju informacije o narednim koracima.

Povratak u sportsko okruženje

Za neke sportiste povratak treningu ili takmičenju može pomoći oporavku. Za druge isto okruženje u početku može delovati teško ili nebezbedno. Sportske organizacije treba da izbegavaju pritisak na osobu da se vrati uobičajenom učešću pre nego što se za to oseća spremno.

Cilj nije udaljiti sportistu iz sporta. Cilj je omogućiti učešće bez ugrožavanja bezbednosti i dobrobiti.

5. Ponovna izgradnja poverenja i prepoznavanje kada je potrebna dodatna podrška

Nasilje u sportu može uticati na poverenje, naročito kada je odgovorna osoba bila na položaju autoriteta ili odgovornosti. Ponovna izgradnja poverenja može zahtevati vreme, a organizacije ovom procesu doprinose ozbiljnim reagovanjem, odgovarajućim čuvanjem poverljivosti, jasnom komunikacijom, merama zaštite i praćenjem situacije.

Kada stručna podrška može biti korisna

Podrška saigrača, porodice, trenera i drugih osoba od poverenja može biti dragocena. Međutim, ako značajna emocionalna uznemirenost traje ili iskustvo utiče na svakodnevni život ili učešće u sportu, pomoć odgovarajuće kvalifikovanog stručnjaka može biti korisna.

Kako sportske organizacije mogu podržati oporavak?

Oporavak ne treba da zavisi samo od sportiste i njegove lične mreže podrške. Sportske organizacije mogu pomoći u stvaranju uslova za bezbedan oporavak tako što će:

– obezbediti pristup bezbednoj i pouzdanoj kontakt osobi;

– na odgovarajući način štititi privatnost i poverljivost;

– jasno informisati o dostupnoj podršci i narednim koracima;

– razmotriti razumna privremena prilagođavanja treninga ili učešća;

– smanjiti nepotreban kontakt sa osobom ili situacijom povezanom sa problemom, kada je to odgovarajuće;

– pratiti situaciju tokom vremena, umesto pretpostavke da je podrška potrebna samo neposredno nakon incidenta.

Usluge podrške razlikuju se među zemljama. CoViS platforma bi zato trebalo da pruža jasne, ažurne informacije specifične za Bugarsku, Grčku i Srbiju o relevantnim internim i eksternim izvorima podrške.

6. CoViS provera suočavanja i podrške

Jednostavna provera kroz pet pitanja može pomoći sportisti ili osobi koja pruža podršku da se usredsredi na ono što je važno nakon doživljenog nasilja u sportu.

Finansirano sredstvima Evropske unije. Izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo autoru/autorima i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Ni Evropska unija ni EACEA ne mogu se smatrati odgovornima za njih.