CoViS Modul 5 – Prijavljivanje nasilja

Prijavljivanje nasilja u sportu

Kako progovoriti, podržati poveravanje i proslediti zabrinutost na odgovarajući nivo

Prepoznavanje zabrinutosti samo je prvi korak. Prijavljivanje je teže jer sportisti moraju da odluče kome mogu da veruju, šta da kažu i šta može da se dogodi nakon toga. U Srbiji, Bugarskoj i Grčkoj nalazi CoViS-a pokazuju da su procedure prijavljivanja u mnogim sportskim sredinama nejasne, ograničene ili ne postoje, uz slabo poverenje u formalne odgovore organizacija. Zato ovaj modul polazi od onoga što sportisti već čine: najpre razgovaraju sa osobom od poverenja, a zatim pomažu da zabrinutost stigne do nivoa na kojem se može reagovati.

Zašto je ovaj modul važan

Analiza potreba CoViS pokazala je jasan raskorak između spremnosti da se reaguje i praktičnih uslova za prijavljivanje. Od 150 učesnika koji su dali važeći odgovor, tačno polovina je rekla da je nekome prijavila incident, a polovina da nije. Među 79 važećih odgovora o tome kome su se obratili, formalni putevi bili su retki.

💬 Šta su nam rekli učesnici CoViS-a

Jedan učesnik iz Srbije rekao je da „ne postoje jasne procedure ni u klubu, ni na nacionalnom ni na međunarodnom nivou“. U sve tri zemlje učesnici su kao prepreke prijavljivanju navodili nejasne procedure, strah od posledica, nepoverenje, ogovaranje i okrivljavanje žrtve.

Kvalitativna studija CoViS, Tema 6: prepreke prijavljivanju, institucionalno nepoverenje i kultura ćutanja.

50% JE PRIJAVILO

75 od 150 ispitanika sa važećim odgovorom reklo je da je nekome ispričalo o incidentu.

50% NIJE PRIJAVILO

75 od 150 ispitanika sa važećim odgovorom reklo je da incident nije prijavilo nikome.

74,7% SAIGRAČU

59 od 79 važećih odgovora navelo je saigrača kao osobu kojoj su se obratili.

16,5% PORODICI

13 od 79 navelo je porodicu; samo 5,1% se obratilo treneru, a 3,8% zvaničnicima kluba.

CoViS uvid: poveravanje često počinje neformalno

👤 SPORTISTA – Prva osoba kojoj se obratite može biti saigrač, roditelj ili član porodice, a ne zvanično lice.

👥 OSOBA OD POVERENJA – Taj prvi razgovor je važan. Saslušajte i pomozite da zabrinutost bude prosleđena dalje; ne istražujte.

🏛 SLEDEĆI NIVO – Odgovorna osoba ili telo treba da primi prijavu, zaštiti osobu, proceni situaciju, uputi ili eskalira slučaj.

Analiza potreba CoViS, 2026 – rezultati o prijavljivanju; nalazi uzorka, ne procene nacionalne prevalencije.

Osnova dokaza: Analiza potreba CoViS, 2026; IOC Safeguarding Toolkit; IOC Consensus Statement on Interpersonal Violence and Safeguarding in Sport, 2024.

Ciljevi učenja

Nakon završetka ovog modula, učesnici bi trebalo da mogu da:

› razlikuju poveravanje, prijavljivanje, eskalaciju i istragu;

› prepoznaju praktične korake za prijavljivanje i eskalaciju zabrinutosti u vezi sa zaštitom;

› reaguju bezbedno i podržavajuće kada im sportista poveri zabrinutost, bez sprovođenja istrage;

› razumeju ključne karakteristike bezbednog, dostupnog i odgovornog sistema prijavljivanja u sportu.

1. Prijavljivanje nije isto što i dokazivanje

Modul 1 je razdvojio prepoznavanje od istrage. Isti princip važi i ovde: osoba može prijaviti zabrinutost u vezi sa zaštitom bez dokazivanja da se uznemiravanje dogodilo. Prijava je način da se informacija prenese nekome ko može da pruži podršku, proceni, eskalira ili uputi zabrinutost dalje.

POVERAVANJE 👥

Saopštavanje osobi od poverenja šta se dogodilo ili šta zabrinjava sportistu. To može biti saigrač, roditelj, član porodice, trener, zdravstveni radnik ili druga bezbedna odrasla osoba.

PRIJAVA 💬

Prosleđivanje zabrinutosti osobi ili telu koje je odgovorno da reaguje, evidentira, uputi dalje ili preduzme zaštitne mere.

ESKALACIJA↗

Prosleđivanje zabrinutosti na viši ili nezavisniji nivo kada prvi put nije dostupan, postoji sukob interesa, nije bezbedan ili nema odgovora.

ISTRAGA↗

Formalni postupak utvrđivanja činjenica. To nije zadatak sportiste, saigrača, roditelja ili člana osoblja koji nema tu nadležnost.

Osoba od poverenja može biti most

👤 AKO STE SPORTISTA

Vaš zadatak je da progovorite – ne da dokazujete slučaj. Recite bezbednoj osobi šta se dogodilo ili šta vas zabrinjava.

👥 AKO VAM SE SPORTISTA POVERI

Vaš zadatak je da slušate i pomognete – ne da istražujete. Podržite sportistu i pomozite da zabrinutost stigne do odgovarajućeg sledećeg nivoa.

› Saigrač može biti prva osoba koja čuje poveravanje – ali ne treba da ga čuva kao privatnu tajnu ako bezbednost može biti ugrožena.

› Roditelj ili član porodice može pomoći sportisti da komunicira sa klubom, savezom ili spoljnim nadležnim organom i umanji pritisak da prijavljuje sam.

› Trener, lekar, fizioterapeut ili član tima od poverenja koji nije povezan sa zabrinutošću može primiti informaciju i pomoći da se pokrene sledeći korak.

› Ako je u zabrinutost uključena osoba kojoj se prijave uobičajeno podnose, pomozite sportisti da izabere drugu osobu ili viši nivo. Ne vraćajte prijavu kroz osobu na koju se prijava odnosi.

Formulacije obaveza prijavljivanja i upućivanja javnim organima uvek se moraju prilagoditi nacionalnom pravu i uzrastu sportiste.

2. AKO STE SPORTISTA | CoViS praktična lestvica prijavljivanja

Sledeći koraci namenjeni su sportisti koji želi da prijavi zabrinutost u stvarnosti prepoznatoj u zemljama CoViS-a, gde formalne strukture zaštite mogu biti slabe, neujednačene ili nedovoljno jasno predstavljene.

1. BEZBEDNOST NA PRVOM MESTU	Ako postoji neposredna opasnost, ozbiljan fizički rizik, zabrinutost za zaštitu deteta ili sumnja na krivično delo, prioritet je bezbednost i kontakt sa odgovarajućom hitnom/javnom službom u skladu sa nacionalnim pravom.
2. RECITE BEZBEDNOJ OSOBI	Izaberite nekoga kome verujete: roditelja/člana porodice, saigrača, odraslu osobu od poverenja, trenera ili člana osoblja koji nije uključen u zabrinutost, zdravstvenog radnika ili zvaničnika kluba.
3. NE NOSITE TO SAMI	Zamolite tu osobu da vam pomogne da zabrinutost prosledite dalje. Ne morate da se suočavate sa uključenom osobom niti sami da prikupljate dokaze.
4. PROSLEDITE NA VIŠI NIVO	Ako se zabrinutost ne razmatra, prvi put je u sukobu interesa ili uključena osoba ima moć, eskalirajte drugom višem zvaničniku, upravi kluba, savezu, NOK-u/krovnom telu ili drugom dostupnom nezavisnom/spoljnom kanalu.
5. PRATITE ŠTA SE DEŠAVA	Razjasnite ko je sada odgovoran, koji je sledeći korak i kako ćete biti zaštićeni od odmazde, isključivanja, ogovaranja ili daljeg kontakta dok se zabrinutost razmatra.

AKO STE SPORTISTA | Koje informacije su korisne?

Vaša prva prijava može biti jednostavna i pristupačna. Ne morate sami da sastavljate detaljnu formalnu izjavu. Kad god je moguće, tražite podršku i koristite način komunikacije koji vam je bezbedan i praktičan. Neka prva prijava bude činjenična:

› šta se dogodilo ili šta je viđeno/čuto/primljeno;

› kada i gde se dogodilo, ako je poznato;

› ko je bio uključen i da li je još neko možda video ili primio iste informacije;

› da li je sportista trenutno bezbedan i da li se kontakt sa tom osobom nastavlja;

› relevantne poruke, snimke ekrana ili beleške koje već postoje – sačuvajte ih bezbedno; ne izlažite se riziku pokušavajući da prikupite dodatne dokaze.

Cilj prve prijave nije da predstavi kompletan slučaj, već da dovoljno jasno prenese zabrinutost kako bi mogao da započne odgovarajući postupak zaštite.

3. AKO VAM SE SPORTISTA POVERI | Prva reakcija: saslušajte i pomozite

Prva reakcija može odrediti da li će sportista nastaviti da traži pomoć. U ovoj fazi zadatak je ograničen: bezbedno primiti zabrinutost, ne pogoršati situaciju i pomoći da stigne do odgovarajućeg nivoa prijavljivanja. Detaljna podrška i vođenje slučaja obrađeni su u CoViS modulu o suočavanju sa nasiljem.

👥 AKO VAM SE SPORTISTA POVERI | Ne pretvarajte poveravanje u privatnu istragu

Pitajte samo ono što je neophodno da se razume neposredna bezbednost i osnovna zabrinutost. Nemojte više puta ispitivati sportistu, suočavati se sa navodnom odgovornom osobom, pretraživati uređaje bez ovlašćenja niti tražiti od saigrača da „otkriju šta se zaista dogodilo“.

IOC Toolkit: Organizacije treba da imaju procedure za prijavljivanje i vođenje slučajeva; sumnju na krivična dela treba uputiti nadležnim javnim organima, a ne neformalno istraživati unutar sportske organizacije.

💬 SLUŠAJTE SMIRENO

Dajte sportisti vremena. Ostanite smireni. Izbegavajte nepotrebne detalje.

✓ TAKE IT SERIOUSLY

Zahvalite sportisti što vam se poverio i proverite neposrednu bezbednost.

⚠ NE ISTRAŽUJTE

Ne proveravajte „verodostojnost“ priče, ne suočavajte uključenu osobu i ne obećavajte apsolutnu tajnost.

↗ HELP IT MOVE FORWARD

Objasnite sledeći korak prijavljivanja i ostanite uz sportistu dok odgovorna osoba ne primi zabrinutost.

Šta NE treba reći

› „Da li si siguran/sigurna?“

› „Zašto nam nisi ranije rekao/rekla?“

› „Možda je to bila samo šala.“

› „Sigurno si pogrešno razumeo/razumela.“

› „Nemoj nikome drugom da kažeš; to bi moglo da naškodi timu.“

› „Ja ću to sam/sama rešiti.“

👤 AKO STE SPORTISTA | ŠTA SE DEŠAVA NAKON ŠTO PRIJAVIM?

Zabrinutost prima bezbedna osoba ili odgovorno telo.

Razmatraju se neposredna bezbednost i potreba za zaštitom.

Prikupljaju se samo osnovne informacije potrebne za sledeći korak.

Odgovarajuća osoba ili telo odlučuje kako zabrinutost treba proceniti, uputiti ili eskalirati.

Treba da budete informisani i podržani, a ne ostavljeni bez odgovora.

👥 AKO VAM SE SPORTISTA POVERI | OBEZBEDITE BEZBEDNO PROSLEĐIVANJE

Objasnite ko će sledeći primiti zabrinutost, šta će se odmah dogoditi i koja podrška je dostupna. Detaljna reakcija zasnovana na razumevanju traume, trajna podrška i vođenje slučaja obrađeni su u CoViS modulu o suočavanju sa nasiljem.

4. Zašto ljudi ne prijavljuju – i šta pomaže

Kvalitativna studija CoViS pokazala je da neprijavljivanje nije samo pitanje hrabrosti. Na njega utiče okruženje. Prijavljivanje je verovatnije kada ljudi znaju šta da urade i veruju da će odgovor biti bezbedan i odgovoran.

PREPREKA UTVRĐENA U CoViS-u	ŠTA POMAŽE U PRAKSI
Nejasne ili nedostupne procedure	Navedite sledeću bezbednu osobu i sledeći korak eskalacije. Ne ostavljajte sportistu da sam traži „pravu“ kancelariju.
Strah od posledica ili odmazde	Planirajte bezbednost pre i posle prijave. Uzmite u obzir selekciju, putovanja, kontakt na treningu, komunikaciju i društveni pritisak.
Nepoverenje u organizaciju	Koristite drugi ili viši nivo kada je prva osoba u sukobu interesa, odbacuje zabrinutost ili je blisko povezana sa osobom na koju se prijava odnosi.
Kultura ćutanja, ogovaranje i normalizacija	Delite informacije samo sa onima kojima su neophodne. Ne pretvarajte prijavu u timsku raspravu ili debatu na društvenim mrežama.
Okrivljavanje žrtve i zaštita ugleda	Usredsredite se na ponašanje, bezbednost i postupak. Ugled kluba, trenera ili sportiste ne sme biti važniji od zaštite.
Nisko poverenje u sopstvenu sposobnost da se reaguje	Dajte jednostavna uputstva korak po korak, navedite ko može primiti zabrinutost i objasnite sledeći put eskalacije.
Niska psihološka bezbednost	Učinite odgovor predvidivim: zaštitite privatnost, objasnite šta sledi, razmotrite rizik od odmazde i obezbedite praćenje.
Najjači edukativni signal CoViS-a Opažena sposobnost da se reaguje bila je najsnažniji pozitivni prediktor namere da se prijavi. Ceo model objasnio je 54,7% varijanse u namerama prijavljivanja, a psihološka bezbednost je takođe pozitivno doprinosila. Jednostavno rečeno: važno je znati šta treba uraditi i osećati se dovoljno bezbedno da se to uradi. Analiza potreba CoViS, kvantitativna analiza namera prijavljivanja, 2026.

5. AKO VAM SE SPORTISTA POVERI | Saigrači, roditelji i osobe od poverenja

Podaci CoViS-a pokazuju da sportisti već koriste neformalne mreže podrške. Umesto da se to smatra slabošću, edukacija treba da učini te mreže bezbednijim i delotvornijim. Prva obaveštena osoba može postati most ka zaštiti i eskalaciji.

SAIGRAČ

Ostanite uz sportistu. Slušajte. Ne ogovarajte i ne suočavajte osobu na koju se zabrinutost odnosi. Podstaknite podršku odrasle osobe od poverenja ili zvaničnika i pomozite sportisti da sledeći korak ne prolazi sam.

RODITELJ / PORODICA

Dajte prioritet bezbednosti i emocionalnoj podršci. Pomozite da se sačuvaju relevantne informacije, komunicirajte sa sportskom organizacijom i eskalirajte spolja ako je odgovor nebezbedan, u sukobu interesa ili izostane.

TRENER / OSOBLJE OD POVERENJA

Ako niste uključeni u zabrinutost, mirno primite poveravanje, zabeležite samo neophodne činjenice, postupite prema svakoj važećoj obavezi prijavljivanja i obezbedite da zabrinutost pređe iz neformalnog razgovora u odgovarajući postupak.

ZDRAVSTVENI RADNIK

Rešite neposredne zdravstvene i bezbednosne potrebe, objasnite granice poverljivosti, dokumentujte klinički relevantne informacije i uputite ili eskalirajte u skladu sa profesionalnim i pravnim obavezama.

🏛 ZVANIČNIK KLUBA / TIMA

Napravite zapis, smanjite neposredni rizik, utvrdite ko je odgovoran za sledeću radnju i eskalirajte izvan kluba kada postoji sukob interesa ili nedovoljan kapacitet.

👥 Kada je osoba sa moći ujedno i uobičajeni kontakt za prijavljivanje

Ako se zabrinutost odnosi na osobu koja inače prima prijave – na primer, glavnog trenera koji je ujedno i uobičajeni kontakt – od sportiste se ne sme zahtevati da prijavljuje preko te osobe. Pomozite mu da izabere drugu odraslu osobu od poverenja, drugog zvaničnika kluba, više upravljačko telo ili spoljni/javni put primeren ozbiljnosti zabrinutosti i nacionalnom pravu.

Kvalitativni nalazi CoViS-a o moći, zavisnosti, nepoverenju i potrebi za nezavisnim opcijama prijavljivanja.

AKO VAM SE SPORTISTA POVERI | Poverljivost nije isto što i tajnost

Zaštitite privatnost sportiste i delite informacije samo sa ljudima kojima su potrebne radi zaštite ili pravnog postupanja. Ali nemojte obećavati da ćete poveravanje čuvati kao potpunu tajnu kada neko može biti ugrožen ili kada zakon nalaže prijavljivanje. To objasnite rano i s poštovanjem.

6. ZA SPORTSKE ORGANIZACIJE | Šta sistem treba da izgradi

CoViS treba da iznese jasnu preporuku politike: sportske organizacije treba da uspostave obučene, jasno određene osobe/službenike zadužene za zaštitu i da sportistima obezbede dostupne puteve prijavljivanja, uključujući alternativni ili nezavisni put gde god je moguće.

🏛 Preporuka CoViS-a

Klubovi i savezi treba da imenuju obučenu, jasno određenu osobu/službenika zaduženog za zaštitu – uz nezavisni put gde god je moguće – i objave jednostavne procedure prijavljivanja koje sportisti, roditelji, saigrači i osoblje mogu razumeti i koristiti.

Ova preporuka odražava i preporuke učesnika CoViS-a i smernice MOK-a za zaštitu.

Minimalne karakteristike sistema prijavljivanja usklađene sa smernicama MOK-a

› jasno definisana procedura prijavljivanja sa više od jednog kanala i imenovanim/određenim osobama;

› procedura koja je laka za razumevanje, dostupna i široko predstavljena;

› anonimnost gde je moguća i primerena;

› bezbedno postupanje sa informacijama i jasna pravila poverljivosti;

› nezavisan ili organizaciono odvojen put gde je moguće, radi smanjenja sukoba interesa;

› imenovana osoba odgovorna za prijem prijava i podršku osobama na koje se zabrinutost odnosi;

› jasno upućivanje javnim organima kada je potrebno, posebno kod sumnje na krivično delo ili zabrinutosti u vezi sa zaštitom deteta;

› evidentiranje, praćenje i zaštita od odmazde ili daljeg ugrožavanja.

Budući CoViS put prijavljivanja ne bi trebalo da zavisi od jedne osobe

IOC Toolkit navodi da dobri sistemi određuju različite kanale prijavljivanja i zadužene osobe, dok najbolja praksa dodaje bezbednost, poverljivost i nezavisnost. Učesnici CoViS-a su slično tražili određene strukture zaštite i upozorili da prijavljivanje mora biti dovoljno nezavisno da odoli uticaju organizacije.

IOC Safeguarding Toolkit, Section 3; CoViS qualitative study, Theme 7.

AKO VAM SE SPORTISTA POVERI | Pre nego što zabrinutost prosledite dalje, postavite pet pitanja

BEZBEDAN/NA?

Da li je sportista sada bezbedan?

KO ZNA?

Da li je odgovorna osoba primila zabrinutost?

ČINJENICE?

Da li su osnovne činjenice/poruke koje već postoje bezbedno sačuvane?

SLEDEĆI NIVO?

Ko je odgovoran za sledeći korak ako prvi put ne reaguje?

PRAĆENJE?

Kako će sportista znati šta sledi i biti zaštićen od odmazde?

Finansirano sredstvima Evropske unije. Izneti stavovi i mišljenja pripadaju isključivo autoru/autorima i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili Evropske izvršne agencije za obrazovanje i kulturu (EACEA). Ni Evropska unija ni EACEA ne mogu se smatrati odgovornima za njih.